Hirurško vađenje zuba (ekstrakcija):

Priprema za operaciju

• Konsultacija sa stomatologom: Tokom pregleda, specijalista oralne hirurgije procenjuje stanje zuba i okolnih tkiva pomoću kliničkog pregleda i rendgenskih snimaka. Ovo omogućava identifikaciju položaja zuba, oblika korena i eventualnih komplikacija.

• Medicinska anamneza: Pacijent pruža informacije o zdravstvenom stanju, alergijama i lekovima koje uzima, kako bi se planirala sigurna procedura.

• Priprema pacijenta: Pre operacije pacijentu se može savetovati lagan obrok, izbegavanje alkohola i pušenja, kao i odgovarajuća higijena usne duplje.

• Primena anestezije: Lokalne anestetike koristi specijalista kako bi eliminisao bol tokom procedure. U nekim slučajevima može biti potrebna sedacija.

Sam zahvat

• Rez i izlaganje zuba: Specijalista pravi mali rez na desnima kako bi pristupio zubu koji se ne može izvaditi klasičnom metodom (impaktirani zub, zakrivljeni koren, itd.).

• Uklanjanje kosti (ako je potrebno): uz pomoć specijalnih instrumenata uklanja se deo kosti koja pokriva zub, omogućavajući bolji pristup.

• Podela zuba: Kod teških slučajeva, zub se može iseći na manje delove kako bi se lakše uklonio.

• Ekstrakcija: Zub se pažljivo uklanja uz minimalno oštećenje okolnih tkiva.

• Šivenje: Nakon vađenja, rana se zatvara šavovima (ako je potrebno) kako bi se ubrzalo zarastanje.

Postoperativna procedura

• Kontrola krvarenja: Postavlja se sterilna gaza na ranu kako bi se zaustavilo krvarenje.

• Uputstva za negu: Pacijent dobija detaljna uputstva: izbegavanje tvrde hrane, fizičkih aktivnosti i ispiranja u prvih 24 sata. Takođe se savetuje uzimanje propisanih analgetika ili antibiotika.

• Higijena: Nakon prvog dana, blago ispiranje fiziološkim rastvorom ili specijalnim tečnostima za ispiranje pomaže u sprečavanju infekcija.

• Praćenje zarastanja: U zakazanim kontrolama specijalista proverava stanje rane i eventualno uklanja šavove.

• Moguće komplikacije: Otok, bol ili blaga nelagodnost su uobičajeni, ali specijalista treba biti kontaktiran ako se pojave znaci infekcije, prekomerno krvarenje ili teži bol.

Home 

Kontakt

Česta pitanja

Apikotomija

Apikotomija je hirurška procedura koja se primenjuje za uklanjanje vrha korena zuba (apeksa) i infekcije koja se širi iz njega, obično u slučajevima kada konvencionalni endodontski tretman nije dovoljan. Evo kako izgleda ceo proces:

Priprema za operaciju

•  Konsultacija sa stomatologom: Specijalista oralne hirurgije procenjuje stanje zuba pomoću rendgenskog snimka (najčešće retroalveolarni ili 3D snimak) kako bi utvrdio tačnu lokaciju lezije i njen obim.

•  Pregled opšteg zdravstvenog stanja: Važno je prikupiti informacije o mogućim alergijama, lekovima koje pacijent koristi i postojanju hroničnih bolesti (npr. dijabetes, hipertenzija).

• Primena anestezije: Procedura se obavlja pod lokalnom anestezijom kako bi pacijent bio u potpunosti komforan tokom zahvata.

•  Priprema operativnog polja: Higijena usne šupljine je ključna. Pacijent može dobiti instrukcije da koristi antiseptičke tečnosti pre operacije kako bi se smanjio rizik od infekcije.

Sam zahvat

• Pristup vrhu korena zuba: Specijalista pravi mali rez na desnima kako bi izložio zub i okolne strukture.

• Uklanjanje obolelog tkiva: Uz pomoć specijalnih instrumenata uklanja se inflamatorno ili infekcijom zahvaćeno tkivo iz područja oko vrha korena.

•  Resekcija vrha korena: Hirurški se odseca vrh korena zuba kako bi se eliminisao izvor infekcije i omogućila regeneracija tkiva.

• Plombiranje korena zuba: Korenski kanal se zapečaćuje posebnim materijalom kako bi se sprečilo širenje bakterija.

•  Šivenje rane: Nakon završetka zahvata, rana se zatvara šavovima radi zaštite i lakšeg zarastanja.

Postoperativna procedura

• Ublažavanje simptoma: Pacijent dobija analgetike ili, po potrebi, antibiotike za prevenciju infekcije. Otok i blagi bol su normalni u prvim danima.

•  Održavanje higijene: Pacijent treba pažljivo da održava higijenu oralne duplje, izbegavajući direktno područje zahvata. Ispiranje antiseptičkim rastvorom može pomoći.

• Kontrola zarastanja: Prva kontrola se obično zakazuje nekoliko dana nakon procedure. Tokom kontrolnog pregleda specijalista proverava stanje rane i uklanja šavove (ako su korišćeni).

• Praćenje uspešnosti zahvata: Rendgenski snimci posle zahvata koriste se za potvrdu da je infekcija eliminisana i da tkiva oko korena zuba pravilno zarastaju.

Home 

Kontakt

Česta pitanja

Lečenje viličnih cista

Lečenje viličnih cista, koje se najčešće izvode hirurškim putem, predstavlja postupak uklanjanja patoloških šupljina ispunjenih tečnošću koje nastaju u vilici. Ovo je važan korak kako bi se sprečile komplikacije kao što su infekcije, deformacije kosti ili gubitak zuba.

Priprema za operaciju

• Dijagnostička procena: Pre operacije, pacijent prolazi kroz klinički pregled i dijagnostičke snimke (ortopan, CT ili 3D rendgenske slike) kako bi se odredio tačan položaj, veličina i sadržaj ciste.

• Medicinska anamneza: Specijalista se upoznaje sa pacijentovim zdravstvenim stanjem, eventualnim alergijama i lekovima koje koristi.

• Preoperativna uputstva: Pacijentu se savetuje da izbegava hranu i piće nekoliko sati pre operacije (ako je planirana opšta anestezija), kao i pušenje ili alkohol.

• Primena anestezije: U zavisnosti od veličine ciste i kompleksnosti zahvata, koristi se lokalna anestezija ili, u nekim slučajevima, sedacija ili opšta anestezija.

Sam zahvat

• Hirurški pristup: Specijalista pravi rez na desnima kako bi pristupio cisti i okolnim tkivima.

• Marsupijalizacija ili enukleacija: U zavisnosti od veličine i lokalizacije ciste, koristi se jedna od sledećih tehnika:
  - Marsupijalizacija: Cista se otvara i drenažira, čime se smanjuje njen pritisak na okolnu kost. --- - Enukleacija: Potpuno uklanjanje ciste zajedno sa njenom membranom, kako bi se sprečilo ponavljanje.

• Čišćenje i rekonstrukcija: Uklonjeno tkivo šalje se na histopatološku analizu kako bi se potvrdila dijagnoza. U slučaju oštećenja kosti, šupljina može biti ispunjena regenerativnim materijalima (kostni graft).

• Zašivavanje rane: Nakon uklanjanja ciste, rana se zatvara šavovima radi zaštite i bržeg zarastanja.

Postoperativna procedura

• Praćenje stanja: Pacijent dobija instrukcije o uzimanju analgetika i antibiotika (ako su potrebni) kako bi se ublažio bol i sprečila infekcija.

• Održavanje higijene: Pacijent mora pažljivo održavati higijenu usne šupljine, izbegavati direktno područje zahvata i koristiti antiseptičke rastvore.

• Kontrola i uklanjanje šavova: Kontrolni pregled zakazuje se nekoliko dana nakon zahvata radi praćenja zarastanja i eventualnog uklanjanja šavova.

• Izbegavanje komplikacija: Savetuje se izbegavanje tvrde hrane, intenzivne fizičke aktivnosti i pušenja tokom oporavka.

• Pratiti zarastanje kosti: U nekim slučajevima potrebna je dodatna radiološka kontrola da bi se proverilo da li je kost pravilno regenerisala.

Hirurško lečenje viličnih cista je visokoprocentno uspešno, naročito ako se blagovremeno prepozna i adekvatno tretira.

Home 

Kontakt

Česta pitanja

Podizanje poda maksilarnog sinusa (sinus lift)

Podizanje poda maksilarnog sinusa (sinus lift) je hirurška procedura koja omogućava povećanje volumena kosti u bočnom delu gornje vilice, neophodnog za ugradnju dentalnih implantata. Ovo se postiže dodavanjem koštanog grafta ispod maksilarnog sinusa.

Priprema za operaciju

• Dijagnostička procena: Pre operacije obavezno je uraditi rendgenske snimke (npr. ortopan ili CBCT - 3D snimak) kako bi se utvrdila debljina kosti i anatomski odnosi maksilarnog sinusa.

• Medicinska anamneza: Specijalista prikuplja informacije o opštem zdravstvenom stanju pacijenta, uključujući postojanje alergija, uzimanje lekova i hroničnih bolesti.

• Planiranje operacije: Procena veličine i tipa koštanog grafta (autogeni, sintetički, ili donor materijal) na osnovu potrebnog volumena i željenog ishoda.

• Primena anestezije: Procedura se obično izvodi pod lokalnom anestezijom, uz opciju sedacije za pacijente koji su anksiozni.

Sam zahvat

• Pristup maksilarnom sinusu: Specijalista pravi mali rez na desnima u bočnoj regiji gornje vilice kako bi pristupio kosti.

• Otvaranje lateralnog prozora: Kreira se otvor na bočnoj strani maksilarne kosti da bi se pristupilo sinusu.

• Podizanje sinusne membrane: Sinusna membrana (Schneiderova membrana) se pažljivo podiže kako bi se stvorio prostor za koštani graft.

• Dodavanje koštanog grafta: Prostor ispod membrane popunjava se koštanim materijalom, koji služi kao osnova za regeneraciju nove kosti.

• Zatvaranje rane: Lateralni otvor i desni se zatvaraju šavovima kako bi se zaštitilo operativno područje.

Postoperativna procedura

• Prevencija otoka i bola: Pacijentima se propisuju analgetici i, u nekim slučajevima, antibiotici kako bi se sprečila infekcija. Upotreba hladnih obloga pomaže u smanjenju otoka u prvim danima.

• Izbegavanje pritiska na sinuse: Savetuje se da pacijent izbegava kijanje, intenzivno duvanje nosa i fizičke aktivnosti kako bi se očuvala integracija grafta.

• Higijena usne duplje: Pažljivo održavanje oralne higijene i ispiranje antiseptičkim rastvorima je ključno kako bi se izbegla infekcija.

• Kontrola zarastanja: Kontrolni pregledi kod stomatologa zakazuju se radi praćenja zarastanja i potvrde uspešnosti zahvata.

• Čekanje na ugradnju implantata: Proces osteointegracije (srastanja grafta s prirodnom kosti) obično traje 6-9 meseci pre nego što se mogu ugraditi implantati.

Sinus lift je rutinska, ali precizna procedura koja značajno povećava šanse za uspešnu ugradnju implantata u gornjoj vilici.

Home 

Kontakt

Česta pitanja

Ugradnja zubnih implantata

Ugradnja zubnih implantata je hirurška procedura koja služi za nadoknadu izgubljenih zuba postavljanjem titanskih šrafova u kost, koji kasnije služe kao osnova za protetske nadoknade poput krunica, mostova ili proteza.

Priprema za operaciju

• Dijagnostička procena: Stomatolog obavlja klinički pregled i koristi rendgenske snimke (npr. ortopan ili CBCT - 3D snimak) kako bi procenio kvalitet, gustinu i zapreminu kosti u vilici.

• Medicinska anamneza: Pacijent pruža informacije o svom zdravstvenom stanju, uključujući moguće alergije, hronične bolesti (dijabetes, osteoporoza) ili lekove koje koristi.

• Planiranje implantata: Na osnovu analize, specijalista određuje broj, veličinu i položaj implantata, kao i eventualnu potrebu za pripremnim zahvatima (npr. sinus lift ili augmentaciju kosti).

• Primena anestezije: Procedura se najčešće izvodi pod lokalnom anestezijom, uz opciju sedacije za nervozne pacijente.

• Preoperativna uputstva: Pacijentu se savetuje da izbegava pušenje, alkohol i određene lekove (npr. antikoagulanse) pre operacije. Higijena usne duplje je ključna.

Sam zahvat

• Priprema operativnog polja: Stomatolog osigurava sterilne uslove i pristupa planiranom mestu za postavljanje implantata.

• Postavljanje implantata: Specijalista pravi mali rez na desnima kako bi izložio kost, zatim buši preciznu rupu i u nju postavlja titanski implantat. Implantat se pažljivo pričvršćuje kako bi bio stabilan.

• Zatvaranje rane: Nakon postavljanja implantata, desni se šiju kako bi se zaštitilo operativno područje i omogućilo zarastanje.

• Period oseointegracije: U narednih 3-6 meseci implantat se srasta s okolnom kosti, što je ključni proces za njegovu dugoročnu stabilnost.

Postoperativna procedura

• Ublažavanje simptoma: Pacijentima se propisuju analgetici za smanjenje bola i otoka, a antibiotici se mogu koristiti radi prevencije infekcije. Hladni oblozi pomažu u smanjenju otoka. 

• Higijena: Savetuje se pažljivo održavanje oralne higijene, uz izbegavanje direktnog pranja operativnog područja prvih nekoliko dana. Ispiranje antiseptičkim rastvorima može biti korisno.

• Praćenje zarastanja: Zakazuje se kontrolni pregled kako bi stomatolog proverio stanje implantata i rane. Postavljanje protetske nadoknade (npr. krunica) dolazi nakon perioda oseointegracije.

• Izbegavanje pritiska na implantat: Tokom perioda zarastanja pacijent treba izbegavati tvrdu hranu i aktivnosti koje bi mogle narušiti stabilnost implantata.

Ugradnja zubnih implantata je pouzdana i trajna metoda za vraćanje funkcionalnosti i estetike osmeha, a uz pravilnu negu, implantati mogu trajati decenijama.

Home 

Kontakt

Česta pitanja

Lečenje periapikalnih lezija

Lečenje periapikalnih lezija, koje uključuje hiruršku intervenciju poput apikotomije ili endodontskih procedura, ima za cilj uklanjanje infekcije i regeneraciju okolnog tkiva. 

Priprema za operaciju

• Dijagnostička procena: Specijalista koristi rendgenske snimke (npr. retroalveolarni ili 3D CBCT snimak) kako bi identifikovao veličinu i lokalizaciju lezije te procenio oštećenje okolne kosti.

• Medicinska anamneza: Pacijent pruža informacije o zdravstvenom stanju, uključujući alergije, lekove i postojanje sistemskih bolesti poput dijabetesa ili osteoporoze.

• Planiranje zahvata: Na osnovu dijagnostičkog pregleda odlučuje se o tipu intervencije: apikotomija (uklanjanje vrha korena zuba i lezije) ili revizija korenskog kanala.

• Primena anestezije: Procedura se obavlja pod lokalnom anestezijom kako bi pacijent bio potpuno komforan.

• Priprema operativnog polja: Usna šupljina se dezinfikuje antiseptičkim rastvorima, a pacijentu se daje uputstvo o pravilnoj higijeni pre zahvata.

Sam zahvat

• Pristup periapikalnoj leziji: Specijalista pravi mali rez na desnima kako bi izložio obolelo područje.

• Uklanjanje lezije: Infektivno tkivo i granulacije u okolini vrha korena pažljivo se uklanjaju kako bi se eliminisao izvor infekcije.

• Resekcija vrha korena (apikotomija):Vrh korena zuba se odseca kako bi se uklonilo oštećeno tkivo.

• Obrada i plombiranje korenskog kanala: Ako je potrebno, korenski kanal se obrađuje i puni posebnim materijalom kako bi se sprečilo dalje širenje bakterija.

• Zatvaranje rane: Operativno područje se pažljivo šiva, a rana se prekriva sterilnim materijalom kako bi se zaštitila od infekcije.

Postoperativna procedura

• Ublažavanje simptoma: Pacijentima se propisuju analgetici za kontrolu bola i antibiotici za sprečavanje sekundarnih infekcija.

• Higijenska nega: Uputstva uključuju izbegavanje ispiranja u prvih 24 sata, blago ispiranje antiseptičkim rastvorima nakon toga i redovno održavanje oralne higijene.

• Izbegavanje opterećenja na operativno područje: Savetuje se izbegavanje žvakanja tvrde hrane na strani zahvata.

• Kontrolni pregledi: Prva kontrola se zakazuje nekoliko dana nakon zahvata kako bi specijalista proverio stanje zarastanja i eventualno uklonio šavove.

• Praćenje regeneracije: Rendgenske snimke koriste se nekoliko meseci nakon operacije kako bi se pratila regeneracija tkiva i osigurala potpuna sanacija lezije.

Ova procedura je često vrlo efikasna i omogućava očuvanje zuba koji bi u suprotnom možda morao biti izvađen.

Home 

Kontakt

Česta pitanja

Preprotetska hirurgija

Preprotetska hirurgija predstavlja skup hirurških procedura koje se sprovode kako bi se pripremila oralna šupljina za protetsku rehabilitaciju. Ove intervencije su ključne za obezbeđivanje stabilnosti, funkcionalnosti i estetike protetskih nadoknada.

Priprema za operaciju

• Klinička procena: Detaljan pregled oralne šupljine radi identifikacije anatomskih prepreka (egzostoze, hiperplastična tkiva, nepravilnosti alveolarnog grebena). Radiografska analiza (RTG ili CBCT) za procenu stanja koštane strukture i mekih tkiva.

• Planiranje zahvata: Izrada modela (digitalnog ili analognog) za simulaciju zahvata.
  Konsultacija sa pacijentom o proceduri, očekivanjima, mogućim komplikacijama i postoperativnom toku.

• Preoperativni protokol: Antibiotska profilaksa kako bi se smanjio rizik od infekcije. Priprema operativnog polja, uključujući aseptičnu obradu i lokalnu anesteziju.

Opis zahvata

• Alveoloplastika: Hirurško preoblikovanje alveolarnog grebena radi postizanja pravilne konture za protetske nadoknade. Upotreba turpina ili ručnih instrumenata za modifikaciju koštanih struktura.

• Ekstrakcija zuba: Uklanjanje zuba koji ometaju protetsku rehabilitaciju. Primena atraumatskih tehnika kako bi se očuvala integracija susednih tkiva.

• Uklanjanje hiperplastičnih tkiva: Ekscizija viška mekih tkiva radi obezbeđivanja stabilne protetske baze. Koristi se skalpel, elektrokauter ili laser, u zavisnosti od situacije.

• Augmentacija kosti: Apliciranje autolognih, alogenih ili sintetskih koštanih graftova u oblast deficita. Osiguranje odgovarajuće visine i širine koštanog grebena.

• Frenektomija: Hirurško uklanjanje frenuluma (npr. labijalnog ili lingvalnog) koji može ometati funkciju proteze.

Postoperativna procedura

• Hemostaza: Primena hemostatskih sredstava (gaza impregniranih lekovima, lokalni aditivi) kako bi se kontrolisalo krvarenje.

• Medikamentozna terapija: Propisivanje analgetika radi kontrole bola. Antibiotici za prevenciju infekcije.

• Higijena usne šupljine: Pacijentima se savetuje korišćenje antiseptičkih rastvora (npr. hlorheksidin) za ispiranje operativnog polja.

• Praćenje zarastanja: Redovne kontrole kod stomatologa radi procene procesa zarastanja i pripreme za postavljanje protetskih nadoknada.

• Saveti o ishrani: Mekana ishrana kako bi se izbegla iritacija operativnog područja. Izbegavanje toplih napitaka i krute hrane dok tkiva ne zarastu.

Preprotetske hirurške intervencije su ključni korak ka optimalnoj oralnoj rehabilitaciji.

Home 

Kontakt

Česta pitanja

Hirurško lečenje infekcija zubnog porekla

Hirurško lečenje infekcija zubnog porekla, kao što su periapikalni apscesi ili osteomijelitis, zahteva preciznu dijagnostiku, pažljivu pripremu i stručno izvođenje kako bi se eliminisao izvor infekcije i očuvalo zdravlje okolnih tkiva.

Priprema za operaciju

• Klinička i radiografska procena: Detaljan pregled zahvaćenog područja, uključujući simptome kao što su otok, bol i prisustvo fistula. Radiografska dijagnostika (RTG, CBCT) za procenu obima infekcije i zahvaćenosti okolnih struktura.

• Planiranje zahvata: Identifikacija uzroka infekcije (npr. nekrotični zubni koren, fraktura zuba). Konsultacija sa pacijentom o proceduri, mogućim rizicima i postoperativnom toku.

• Preoperativni protokol: Antibiotska terapija za kontrolu širenja infekcije. Priprema operativnog polja uz aseptičnu tehniku i lokalnu anesteziju.

Opis zahvata

• Incizija i drenaža: Hirurško otvaranje apscesa radi evakuacije gnojnog sadržaja. Postavljanje drena za kontinuirano pražnjenje ukoliko je potrebno.

• Ekstrakcija zuba: Uklanjanje zuba koji je izvor infekcije, uz pažnju na očuvanje okolnih tkiva.

• Kiretaža: Mehaničko uklanjanje inficiranog granulacionog tkiva iz periapikalne regije. Upotreba kireta i antiseptičkih rastvora za čišćenje alveole.

• Apikotomija (ako je primenljivo): Resekcija vrha korena zuba i uklanjanje periapikalne lezije.

• Primena lekova: Lokalna aplikacija antibiotika ili antiseptika u operativno polje.

Postoperativna procedura

• Hemostaza: Kontrola krvarenja primenom gaze i hemostatskih sredstava.

• Medikamentozna terapija: Nastavak antibiotika prema preporuci hirurga. Analgetici za kontrolu bola.

• Higijena usne šupljine: Ispiranje antiseptičkim rastvorima (npr. hlorheksidin) kako bi se smanjio rizik od sekundarne infekcije.

• Praćenje zarastanja: Redovne kontrole radi procene procesa zarastanja i eliminacije infekcije.

• Saveti pacijentu: Izbegavanje fizičkog napora i iritacije operativnog polja. Mekana ishrana dok se tkiva ne oporave.

Ovaj postupak zahteva stručnost i pažljivo praćenje kako bi se osigurao uspešan ishod

Home 

Kontakt

Česta pitanja

Resekcija mekih tkiva

Resekcija mekih tkiva predstavlja hiruršku proceduru koja se primenjuje radi uklanjanja patoloških ili nepotrebnih mekih tkiva u oralnoj šupljini, često kao pripremna faza za dalji stomatološki tretman ili protetsku rehabilitaciju. Procedura zahteva preciznu pripremu, stručno izvođenje i pažljivo praćenje nakon operacije.

Priprema za operaciju

• Klinička procena: Detaljan pregled zahvaćenog tkiva kako bi se identifikovala priroda promene (hiperplastična tkiva, fibroze, granulacije). Radiološke metode, kao što su ortopan ili CBCT, mogu se koristiti za procenu struktura u neposrednoj blizini operativnog područja.

•  Planiranje zahvata: Definisanje granica resekcije u odnosu na zdrava tkiva. Konsultacija sa pacijentom o proceduri, mogućim komplikacijama i postoperativnom toku.

• Preoperativni protokol: Lokalna anestezija za eliminaciju bola tokom zahvata. Priprema operativnog polja uz aseptičnu tehniku.

Opis zahvata

• Incizija: Precizno pravljenje rezova pomoću skalpela, elektrokautera ili lasera, zavisno od vrste tkiva i zahteva procedure.

• Ekscizija: Uklanjanje zahvaćenog tkiva, vodeći računa o očuvanju zdravih struktura. Posebna pažnja na kontrolu krvnih sudova kako bi se izbeglo prekomerno krvarenje.

• Rekonstrukcija (ako je primenljivo): Korekcija tkiva kako bi se obezbedila adekvatna kontura i funkcionalnost.

• Hemostaza: Primena hemostatskih sredstava i šavova za zatvaranje operativnog polja.

Postoperativna procedura

• Kontrola krvarenja: Primena gaze i hemostatskih sredstava za stabilizaciju područja.

• Medikamentozna terapija: Propisivanje analgetika radi ublažavanja postoperativnog bola.  Antibiotici prema potrebi radi prevencije infekcije.

• Higijena usne šupljine: Korišćenje antiseptičkih rastvora (npr. hlorheksidina) za ispiranje i prevenciju infekcija.

• Praćenje zarastanja: Redovne kontrole kod stomatologa radi procene zarastanja i procene funkcionalnosti tkiva.

• Saveti o ishrani:Izbegavanje čvrste hrane, toplih napitaka i iritansa dok tkiva ne zarastu.

Resekcija mekih tkiva je procedura koja zahteva preciznost i stručnost kako bi se postigao optimalan ishod za pacijenta.

Home 

Kontakt

Česta pitanja

Hirurško lečenje paradontopatije

Hirurško lečenje parodontopatije primenjuje se kod pacijenata sa uznapredovalim oblicima parodontitisa kada konzervativni tretman, poput skaliranja i kiretaže, nije dovoljan za zaustavljanje progresije bolesti. Cilj ovih procedura je očuvanje funkcije parodontalnog aparata, smanjenje upale, regeneracija tkiva i prevencija daljeg gubitka zuba.

Priprema za operaciju

• Klinička procena: Pregled parodontalnog statusa uključujući dubinu parodontalnih džepova, mobilnost zuba i prisustvo gingivalnog otoka. Radiografska dijagnostika (ortopan ili periapikalni snimci) za procenu koštanih defekata i gubitka alveolarne kosti.

• Planiranje zahvata: Individualizacija tretmana na osnovu kliničkog nalaza, uključujući izbor tehnike regeneracije ili resekcije. Informisanje pacijenta o očekivanjima, rizicima i postoperativnom toku.

• Preoperativni protokol: Lokalna anestezija kako bi se osigurala bezbolna procedura. Upotreba antiseptika za pripremu operativnog polja.

Opis zahvata

• Flap operacija: Incizija gingivalnog tkiva radi podizanja mukoperiostalnog režnja za pristup parodontalnom džepu i koštanom defektu. Mehaničko čišćenje korenova zuba i uklanjanje granulacionog tkiva.

• Koštana augmentacija: Upotreba koštanih graftova (autolognih, alogenih ili sintetskih) za regeneraciju koštanog tkiva u oblastima gde je došlo do resorpcije. Primena membrana za vođenu regeneraciju tkiva radi sprečavanja invazije mekih tkiva u regenerativnu zonu.

• Frenektomija ili gingivektomija (ako je potrebno): Korekcija anatomskih prepreka, poput hipertrofije gingive ili frenuluma koji ometaju stabilnost režnja.

• Šivanje: Zatvaranje režnja pomoću resorptivnih ili neresorptivnih šavova.

Postoperativna procedura

• Kontrola krvarenja: Primena gaze ili hemostatskih sredstava radi stabilizacije operativnog polja.

• Medikamentozna terapija: Propisivanje analgetika za ublažavanje bola i antibiotika za prevenciju sekundarne infekcije.

• Higijena usne šupljine: Pacijentima se savetuje korišćenje antiseptičkih rastvora (npr. hlorheksidin) i izbegavanje direktnog pritiska na operativno područje.

• Praćenje zarastanja: Redovne kontrole kod parodontologa radi procene regeneracije i adaptacije tkiva.

• Saveti o ishrani: Mekana ishrana i izbegavanje tople i začinjene hrane dok tkiva ne zarastu.

Hirurško lečenje parodontopatije zahteva pažljivo planiranje, stručnu izvedbu i kontinuiranu postoperativnu podršku kako bi se osigurao uspešan ishod.

Home 

Kontakt

Česta pitanja